Ili kako je ja najradije zovem: Ona teta Milenina torta s malinama.

Međutim, moja izvedba i izrada nije tako fina i kremasta ko teta Melina jer je ova pravougaona tacna u kojoj je pravim veća tj. duža nego njena, pa tekstura ne bude tako kremasta jer mi se smesa razlije po većoj površini.
Zbog te moje duže tacne (one plastične za torte, s poklopcem) moram da povećam sadržaj piškota, pa kupim 4 pakovanja (tj. 400 g).
Kao što sam do sada govorila, i uvek kažem, najbolji osećaj za meru i ukus stičeš nakon što nešto napraviš prvi put pa onda znaš za sledeći put šta ćeš povećati, čega dodati, čega smanjiti.
Tako i za ovu tortu, a stvarno ne možete nešto pogrešiti jer je toliko lagana i za pravljenje i za nepce. Najteži deo je sačekati do sutra da se načne, kao i čizkejk kad moraš da čekaš.

Kada mi je Mela davala recept, dok sam se sladila, da ne kažem davila, već drugim parčetom (drugo je neizbežno, videćete),
sastojci i mere su išle ovako:

• 3 pakovanja piškota
  
• 500 g malina, svežih ili smrznutih
• 500 g kisele pavlake
• 5 kašika šećera (može i vanil šećer naravno)
• šlag
  

Priprema:

Piškote poređati po plehu/tacni/površini na ili u kojoj ćete da je pravite, jednu do druge.
Dodati roze smesu od prethodno umešanih i blago istiskanih malina, pavlake i šećera, da ravnomerno prekrije piškote.
Poređati još jedan red piškota i ravnomerno preliti ostatkom smese. Najbolje je napraviti je danas poslepodne i jesti sutradan posle ručka, nakon što se doda šlaga kesica il dve, zavisi od “obima” vaše torte.

Hvala Ivi na divnim ružama i što se nesvesno utonila sa rozom tortom.