Posebnu draž mi imaju vožnje taksijem kući iz izlaska a mislim da mi je to i omiljeni deo večeri – kad napokon sednem, (blago) zalupim vratima i u sebi izdahnem „gotovo je”. Tad se osećam bezbedno i sigurno, još kad bi me parkirali ispred kreveta. Neretko uz taj izdah značajno izustim „Vozite me kući” i time sve objasnim al često i prepričam kako je bilo, kao npr:

– U taksiju najbolja muzika od cele večeri.
– Zar je bilo baš TAKO katastrofalno?! Gde ste bile?
– Verujte, namerno i spremno smo išle gde je katastrofalno i uspelo je da bude gore i od toga. Tri vašara, seoska slava i luna park. Petkom je bolje.
– Ja sam izlazio četvrtkom. ‘Oćeš da pustim neku pesmu koju ne voliš pa da ti skroz upropastim veče?

27.4.2014.