6. maj 2015. u tri rečenice

Na ovaj dan pre godinu dana je bilo toliko toplo, vrućina letnja bila, već su se nosile haljine i gole noge, znojili dlanovi i potiljci, ja sam bila sluđena i otkazivala sam čas iskreno govoreći učeniku da nisam u stanju da držim čas jer mi se nešto dešava, jer se ovih dana zaljubljujem.

Onda sam otišla kući jer je bakina devojačka slava, posle toga sam uradila šta jedna devojka treba, namestila kosu, obukla omiljeni šorc i majicu, zlatne patike i omiljeni crveni karmin, i otišla kod Sanje i Miloša sa hladnim Muskatom (i njima slava), hladila se i znojila istovremeno, glasno smejala i neprimetno tresla; pa sam zvala taksi i to je bila kratka ali terapijska vožnja spuštenog prozora, vazduh koji mi je zatvarao oči i duvao pod kosu, samo da izdržim kilometar do Katedrale i još par minuta dok ne stigne Dule i krenemo u šetnju mojim gradom.

I onda je Dule došao i ja sam videla da je i njemu podjednako teško pa sam iskoristila što sam na svom terenu i da bih nam oboma pomogla, al više sebi, ušla u ulogu šarmantnog šereta i zanosnog šaljivdžije i onda je ova pesma preuzela ostatak večeri i, smatram, počela da snima svoj nesnimljeni spot i još uvek ga snima, iako je prošlo i to proleće i leto i jesen i zima i sviđa mi se tj. super je što ima tako puno kvalitetne trake, možda čak i neograničeno.

Advertisements

Leave a comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s