“Poslednja reč” iz maturskog rada o Petrovaradinskoj tvrđavi

Idu mi suze na “poslednju reč” u mom maturskom radu za koji sam mislila da je zauvek izgubljen. Šteta što nisam mogla da iskoristim materijal i za master rad. Budući da sam lokalni optimista (moj lapsus iz detinjstva, ali ne previše pogrešan), vrlo brzo mi se pred očima ukazalo to da bi idealna tema za moj maturski rad bila Petrovaradinska tvrđava. Zahvaljujući divnoj profesorici istorije Nataliji Mušicki koja je imala poverenja u mene da pišem o tako nečemu čega nema u udžbenicima, ja sam se inspirisano i strastveno prepustila istraživanju i pisanju, i nikad nisam zažalila zbog izabrane teme. Pošto je presmešno čitati iskrenog, predanog sebe u prošlosti, moram da podelim zaključak iz tog mog maturskog rada od pre 10 godina, sa kojim se doduše slažem i dan danas:

Да се вратим на почетак приче: Петроварадинска тврђава је много више од идеалног места за шетњу, фотографисање и одржавање музичког фестивала. Већина људи која тамо одлази никад ни не помисли откуд она ту и зашто.
До недавно сам и ја пролазила кроз све те капије не обраћајући ни најмању пажњу на њих све док једног дана нисам, сасвим случајно, налетела на интернет презентацију Новосадског универзитета где сам по први пут прочитала нешто о историји Тврђаве и њеним објектима.
Помислила сам како би ово била савршена тема за матурски рад јер осим што бих проширила своје знање о Петроварадинској тврђави, проширило би се и знање сваке особе која би га прочитала.
Као што већ рекох: већина људи што тамо одлази се никад ни не запита откуд она ту и због чега. Нису ни свесни колико заправо сеже њена дуга историја: од млађег каменог доба па све до EXIT фестивала.

Управо због тога сам свој матурски рад посветила откривању и истраживању ове прекрасне грађевине, са циљем да на младалачки начин послужи упознавању и ширењу знања о Петроварадинској тврђави као културној баштини и симболу града Новог Сада.
Осим тога, током протеклих 18 година ми је пружила много лепих и незаборавних момената тако да је овај матурски рад такође и најбољи начин којим јој се у овом тренутку могу захвалити.

Ј. Р. мај 2007.

dsc_0256-copy

#itsaNoviSadthing

Advertisements

Leave a comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s