Ako ribu ne jedeš prstima, onda bolje da je ne jedeš uopšte.

U našoj porodici svi vole da jedu ribu, osim moje sestre (koja voli samo onog paniranog oslića u vidu pohovanog ulja i razvodnjenog skroba). Zašto ona ne voli ribu – zato što riba ima kosti. Svaki put kad bi došlo do te izjave tokom jela, baka bi spomenula svog oca i to da je on svaki dan ranom zorom…

O mašti se ne govori naglas

– Koliko je DOBRO što smo Mi zajedno. – Da… jeste svakako… ali, ne brinem ja za tebe, ti bi sigurno bila srećna, ako ne i srećnija, i da je drugačije. Čvrsto smatram da se bez ljubavi ne može i ne treba živeti odnosno, iskreno, ja ne mogu. Smatram i osećam da sam stvorena da…

Vozite me kući

Posebnu draž mi imaju vožnje taksijem kući iz izlaska a mislim da mi je to i omiljeni deo večeri – kad napokon sednem, (blago) zalupim vratima i u sebi izdahnem „gotovo je”. Tad se osećam bezbedno i sigurno, još kad bi me parkirali ispred kreveta. Neretko uz taj izdah značajno izustim „Vozite me kući” i time sve objasnim al često i prepričam kako je bilo, kao…

Pasaž 14

Po instrukcijama drugarice, išla sam u Zmaj Jovinu 14 da odnesem kaiš od (nove) torbe kod tašnara na popravku. Inače, neki se čak naglas pitaju dal tašnari još uvek postoje. Ovo mi je prvi put da idem kod tašnara a od celog života u Novom Sadu do danas nisam ušla u pasaž Zmaj Jovine 14…

Kupi sebi i mirna si

Ima jedan strava gospodin taksista koji kad vidi moje čizme kaže da su baš dobre al nisu za kišu i raspriča se o cipelama, pa se tako juče dotakao spornih platformi: „Užas, katastrofa,” kaže „sedim u taksiju, prilazi devojka i odjednom BUM – nema je! Ja pogledam, a ona pala u tim platformama … Ali zato svaka…