“Bili smo u braku 61 godinu a poznavali se 63 godine. Morao sam da je sačekam jer je bila devojčica”, reče jedan deka jutros. (status na fejsbuku od 25. marta 2013)
Category: U Novom Sadu
Momci i burek
Čekajući Snježu da u četiri ujutru u pekari “Sajam” kupi bureke, koji će dočekati njenog momka kad stigne iz Australije, i pričajuci o momcima i ljubavi, taksista mi je rekao da ne sumnja u mene i da veruje u mene (verovatno jer dobri taksista nije ispratio segment kad je majonez izašao iz indeksa i prešao u moje krilo)….
Zebice
Danas sam posle 17 godina videla zebice u pet šopu. Onomad, 1999, zebe su se prodavale u jednoj radnjici u Njegoševoj ulici, odma preko puta Svetine gimnazije. Tuda sam stalno prolazila jer sam tad “pripadala” ambulanti u Njegoševoj a i u Svetinoj sam provela jedan lep period u trećem i četvrtom osnovne kad sam išla na časove klavira kod tadašnje profesorke…
Novosadska nostalgija
Ako su Novosađani nešto, onda su nostalgični. Kao što su Nemci vredni, tako su Novosađani nostalgični. Nostalgija, najveća boljka Novosađana. Srušili Varadinski most, ceo grad u žalosti. Danima, mesecima, godinama, deceniju, beskonačno. Isto i sa Žeželjevim i Mostom slobode. Ali stvarno. Seku drveće, ceo grad ga oplakuje (al uglavnom ne čini ništa, prepušta se neminovnoj…
Vozite me kući
Posebnu draž mi imaju vožnje taksijem kući iz izlaska a mislim da mi je to i omiljeni deo večeri – kad napokon sednem, (blago) zalupim vratima i u sebi izdahnem „gotovo je”. Tad se osećam bezbedno i sigurno, još kad bi me parkirali ispred kreveta. Neretko uz taj izdah značajno izustim „Vozite me kući” i time sve objasnim al često i prepričam kako je bilo, kao…
ecikej's Karanfilić 