Nema veze odakle si već da li si car (radni naziv: Jugosloveni na jugu Italije)

Ako nisi car, onda si za izbegavanje i radije ne bih ništa da imam s tobom. Druga stvar je da je super kad srećno otputuješ sam a još srećnije se vratiš, osim oplemenjen i bogat utiscima, bogat i novim ljudima na koje si tamo negde mogao da se osloniš, baš kad su u pitanju najobičnije ali u datom trenutku najvažnije stvari.

Momci i burek

Čekajući Snježu da u četiri ujutru u pekari “Sajam” kupi bureke, koji će dočekati njenog momka kad stigne iz Australije, i pričajuci o momcima i ljubavi, taksista mi je rekao da ne sumnja u mene i da veruje u mene (verovatno jer dobri taksista nije ispratio segment kad je majonez izašao iz indeksa i prešao u moje krilo)….

Zebice

Danas sam posle 17 godina videla zebice u pet šopu. Onomad, 1999, zebe su se prodavale u jednoj radnjici u Njegoševoj ulici, odma preko puta Svetine gimnazije. Tuda sam stalno prolazila jer sam tad “pripadala” ambulanti u Njegoševoj a i u Svetinoj sam provela jedan lep period u trećem i četvrtom osnovne kad sam išla na časove klavira kod tadašnje profesorke…

Ako ribu ne jedeš prstima, onda bolje da je ne jedeš uopšte.

U našoj porodici svi vole da jedu ribu, osim moje sestre (koja voli samo onog paniranog oslića u vidu pohovanog ulja i razvodnjenog skroba). Zašto ona ne voli ribu – zato što riba ima kosti. Svaki put kad bi došlo do te izjave tokom jela, baka bi spomenula svog oca i to da je on svaki dan ranom zorom…

O mašti se ne govori naglas

– Koliko je DOBRO što smo Mi zajedno. – Da… jeste svakako… ali, ne brinem ja za tebe, ti bi sigurno bila srećna, ako ne i srećnija, i da je drugačije. Čvrsto smatram da se bez ljubavi ne može i ne treba živeti odnosno, iskreno, ja ne mogu. Smatram i osećam da sam stvorena da…