6. maj 2015. u tri rečenice

Na ovaj dan pre godinu dana je bilo toliko toplo, vrućina letnja bila, već su se nosile haljine i gole noge, znojili dlanovi i potiljci, ja sam bila sluđena i otkazivala sam čas iskreno govoreći učeniku da nisam u stanju da držim čas jer mi se nešto dešava, jer se ovih dana zaljubljujem. Onda sam…

Za nekoga pustoš, za nekoga sve

Nije potrebno navoditi razloge i uzroke individualnih sentimenata, ipak su oni samo naši. Dovoljno je prepustiti im se, poštovati i čuvati ih, pa čak i braniti ako treba – svako svoj. Jedno je braniti mišljenje, a skroz drugo braniti dušu i to kako ona oblikuje ono pred očima.

Ozbiljni ljudi

– Sad sam videla da imam samo hiljadu dinara, nadam se da neće biti problem? (jer uvek osetim blagi stres kad nemam sitno da taksista ne prevrne očima i ne zacokće)

U pošti

Današnja pobednica a ujedno i definicija dobrog raspoloženja je službenica sa šaltera u pošti koja mi je ljubazno triput vratila da ispravim loše popunjenu uplatnicu, koju sam namerno nemarno ispisala jer me iritira Filozofski fakultet u Novom Sadu i formalisanje zbog 150 dinara za biblioteku, a onda ju je manula i prekucala novu na kompu…

Nema veze odakle si već da li si car (radni naziv: Jugosloveni na jugu Italije)

Ako nisi car, onda si za izbegavanje i radije ne bih ništa da imam s tobom. Druga stvar je da je super kad srećno otputuješ sam a još srećnije se vratiš, osim oplemenjen i bogat utiscima, bogat i novim ljudima na koje si tamo negde mogao da se osloniš, baš kad su u pitanju najobičnije ali u datom trenutku najvažnije stvari.