Momci i burek

Čekajući Snježu da u četiri ujutru u pekari “Sajam” kupi bureke, koji će dočekati njenog momka kad stigne iz Australije, i pričajuci o momcima i ljubavi, taksista mi je rekao da ne sumnja u mene i da veruje u mene (verovatno jer dobri taksista nije ispratio segment kad je majonez izašao iz indeksa i prešao u moje krilo)….

Zebice

Danas sam posle 17 godina videla zebice u pet šopu. Onomad, 1999, zebe su se prodavale u jednoj radnjici u Njegoševoj ulici, odma preko puta Svetine gimnazije. Tuda sam stalno prolazila jer sam tad “pripadala” ambulanti u Njegoševoj a i u Svetinoj sam provela jedan lep period u trećem i četvrtom osnovne kad sam išla na časove klavira kod tadašnje profesorke…

Novosadska nostalgija

Ako su Novosađani nešto, onda su nostalgični. Kao što su Nemci vredni, tako su Novosađani nostalgični. Nostalgija, najveća boljka Novosađana. Srušili Varadinski most, ceo grad u žalosti. Danima, mesecima, godinama, deceniju, beskonačno. Isto i sa Žeželjevim i Mostom slobode. Ali stvarno. Seku drveće, ceo grad ga oplakuje (al uglavnom ne čini ništa, prepušta se neminovnoj…

Ako ribu ne jedeš prstima, onda bolje da je ne jedeš uopšte.

U našoj porodici svi vole da jedu ribu, osim moje sestre (koja voli samo onog paniranog oslića u vidu pohovanog ulja i razvodnjenog skroba). Zašto ona ne voli ribu – zato što riba ima kosti. Svaki put kad bi došlo do te izjave tokom jela, baka bi spomenula svog oca i to da je on svaki dan ranom zorom…

Vozite me kući

Posebnu draž mi imaju vožnje taksijem kući iz izlaska a mislim da mi je to i omiljeni deo večeri – kad napokon sednem, (blago) zalupim vratima i u sebi izdahnem „gotovo je”. Tad se osećam bezbedno i sigurno, još kad bi me parkirali ispred kreveta. Neretko uz taj izdah značajno izustim „Vozite me kući” i time sve objasnim al često i prepričam kako je bilo, kao…