Sve što treba da znaš o letnjem kursu italijanskog jezika u Kalabriji

Zbog izuzetno zahvalnog geografskog položaja Kalabrije, odnosno, ogromnog parčeta italijanske obale koje zauzima i ima pogled na Siciliju i brzi trajekt ka istoj, potrebna je kratka vožnja da zaobiđeš i špic i đon od čizme i dođeš do Jonskog mora a, opet, iznad je Tirensko a sa strane Mediteransko, plus silna vulkanska ostrva iznad Sicilije a ako se povučeš ka kopnu imaš divan planinski predeo… Samo ti treba volje da se nateraš i ideš svuda. To i jeste ostvarivo tokom mesec dana pohađanja letnjeg kursa italijanskog jezika na Univerzitetu za strance “Dante Aligijeri”.

Continue reading

Ignorisanje Etne i svatovi u Taormini

DSC_1084 „Ovaj izlet obuhvata posetu čuvenoj fabrici sicilijanskog meda, penjanje na vulkan Etnu i obilazak mondenske Taormine. Obucite se toplije, ponesite nešto dugih rukava jer gore na Etni ume da bude iznenađujuće hladno.“ Kao da se nisam već dovoljno nervirala što je vreme i mesto polaska ponovo pre 8 ujutru i 20 minuta brzog hoda od mog stana tj. na ozloglašenoj Piazzi Centrale i što ovaj put stvarno ne smem dozvoliti sebi da se uspavam i da opet odu bez mene, već moram da se oblačim toplo u vrelom avgustu? Nema šanse. Unapred obaveštavam sve da se ja neću ni penjati (kao što sam i pre prošlog izleta danima govorila da ću se zagarantovano uspavati) ne penjem se ni na Frušku goru na maraton a ne da se prašim po vulkanu. Continue reading

Sat vremena jednog ponedeljka

Prethodnih sat vremena ovog ponedeljka: Vrućina mi u farkama, jedva čekam da stignem kući i obučem donji deo pidžame ali idem na Naselje do pošte, da preuzmem knjigu koju sam u petak naručila mami sa Kupinda jer je nema u knjižarama, baš je neka popularna. Stigla je još u subotu al pošto nije bilo nikog da je preuzme, ljubazni kurir je rekao da će biti u pošti na Naselju i pozdravio sa “ćao-ćao”! Idem, svi paketi idu na Naselje, šta ću, moram ja, zašto nisam bajsom sad, a bila sam i pre neki dan, užas, smaranje… ajd, uvek bude najviše petoro ljudi ispred mene. Bolje danas nego sutra, plus je mama čeka.

Dolazim, prvi put u životu u poštici više ljudi nego što može da stane u red tako da sam ja poslednja u redu na staklenim vratima u koje je upeklo sunce. Stojim dva i po minuta, jednom nogom sam već napolju jer neću izdržati, kad onaj jedan simpatični ljubazni čovek bukvalno proziva “jel ima nekog za prijem isporuka ili paketa??” mahnem rukom kao davljenik i sve mislim garant umišljam ovo. Pita me šta treba, kažem, izdiktiram, šta treba al on saopšti da ne može da mi preda paket već da sačekam koji minut, on će ga pronaći, pa će me zvati na drugi šalter, psst, preko reda. Sačekam koji minut, on dobaci meni i sad već još dvema osobama iza mene da odemo kod kolege. Ko u ambulanti. I lucidnom snu. Sve se to obavi za manje od minut, srećom niko od prisutnih se nije bunio iako je svima muka od svega.  Continue reading

EPIFANIJA

Epifanijski trenutak: kročim na terasu da uzmem koji list našeg lepog, visokog, lepršavog tamnozelenog bosiljka i vidim sparušio se.
Naljutim se! Zašto si takav, zašto se za sekundu sparušiš, šta ti to treba u životu, budi malo jači, otporniji, čak blagi hlad imaš, pogle matičnjak kakav je podivljao na sve strane, ne pita.

Što si takav osetljivac? Pa juče si pio vode!
On me gleda, sve ruke tj. grančice mu spuštene dole. Ne progovara. Ne radi ga ovaj motivacioni govor, šta će, takav je.
Uzimam kanticu za zalivanje i brzo po vodu.

Usput razmišljam: okej, možda mu ipak više vode i pažnje treba, nije ni lako biti sam od sebe tako visok i zdrav, lep i srećan, uspravan. Može se ali njemu treba te vode, više nego drugim biljkama, nije divlji, ej čoveče pa da – mi smo ga i zasadili. Možda je osetio i šta se dogodilo u Italiji pa tuguje. Možda mu nije ništa nego je prosto takav, i treba mu vode i moja obaveza je da ga obilazim, pazim i dajem mu vode pa makar se čudila njegovim potrebama dokle god on sam ne odluči da se reši muka i prepusti svoje i brige sveta nekom drugom, mladom i neiskusnom bosiljku, nekom od njih milion, što rastu iz istog semena al nisu isti,
ko ni deca, ko ni ljudi.

Sad sam ga obišla, eno ga opet maše i leprša među osušenom nanom i grubim matičnjakom. Pa sutra opet ispočetka, uostalom, mi smo ga i zasadili.

Zašto su parfemi važni (inspirisano Italijom)

Pokušavam da se skoncentrišem na rad ali ne vredi dok sad ne napišem ovo što ću da napišem. Ono što me ometa je miris toaletne vode (u daljem tekstu “parfema”) koji mi sa vrata i kose putuje do svih nervnih centara i predela i pregrada mozga u kojima su čvrsto sačuvane uspomene iz Kalabrije i Sicilije, doživljene i stečene tokom tih mojih slavnih mesec* dana učenja italijanskog.

Taj parfem sam, u svrhu najoriginalnijeg suvenira, uzela prošle godine u Taormini. Štaviše, Ana i ja smo u poslednjem trenutku odjurile nazad do parfimerije da ga kupimo jer šta može biti bolje od toga – Acqua di Taormina, proizvedena na Siciliji, u kojoj se prepliću mirisi i arome kalabrijskog bergamota, pomorandže, mandarine, pa onda đurđevka na bazi od mošusa i sandalovine.
Međutim, kad sam ga nanela prvi put nakon kupovine, malo sam se pokajala. Došao mi prejak i blago me gušio. Hladan i svež ali jak, nešto mi uopšte nije išao uz mene tad, čak ni po povratku i početkom tople jeseni.
Continue reading

6. maj 2015. u tri rečenice

Na ovaj dan pre godinu dana je bilo toliko toplo, vrućina letnja bila, već su se nosile haljine i gole noge, znojili dlanovi i potiljci, ja sam bila sluđena i otkazivala sam čas iskreno govoreći učeniku da nisam u stanju da držim čas jer mi se nešto dešava, jer se ovih dana zaljubljujem.

Onda sam otišla kući jer je bakina devojačka slava, posle toga sam uradila šta jedna devojka treba, namestila kosu, obukla omiljeni šorc i majicu, zlatne patike i omiljeni crveni karmin, Continue reading