Sve što treba da znaš o letnjem kursu italijanskog jezika u Kalabriji

Zbog izuzetno zahvalnog geografskog položaja Kalabrije, odnosno, ogromnog parčeta italijanske obale koje zauzima i ima pogled na Siciliju i brzi trajekt ka istoj, potrebna je kratka vožnja da zaobiđeš i špic i đon od čizme i dođeš do Jonskog mora a, opet, iznad je Tirensko a sa strane Mediteransko, plus silna vulkanska ostrva iznad Sicilije a ako se povučeš ka kopnu imaš divan planinski predeo… Samo ti treba volje da se nateraš i ideš svuda. To i jeste ostvarivo tokom mesec dana pohađanja letnjeg kursa italijanskog jezika na Univerzitetu za strance “Dante Aligijeri”.

Continue reading

Ignorisanje Etne i svatovi u Taormini

DSC_1084 „Ovaj izlet obuhvata posetu čuvenoj fabrici sicilijanskog meda, penjanje na vulkan Etnu i obilazak mondenske Taormine. Obucite se toplije, ponesite nešto dugih rukava jer gore na Etni ume da bude iznenađujuće hladno.“ Kao da se nisam već dovoljno nervirala što je vreme i mesto polaska ponovo pre 8 ujutru i 20 minuta brzog hoda od mog stana tj. na ozloglašenoj Piazzi Centrale i što ovaj put stvarno ne smem dozvoliti sebi da se uspavam i da opet odu bez mene, već moram da se oblačim toplo u vrelom avgustu? Nema šanse. Unapred obaveštavam sve da se ja neću ni penjati (kao što sam i pre prošlog izleta danima govorila da ću se zagarantovano uspavati) ne penjem se ni na Frušku goru na maraton a ne da se prašim po vulkanu. Continue reading

Zašto su parfemi važni (inspirisano Italijom)

Pokušavam da se skoncentrišem na rad ali ne vredi dok sad ne napišem ovo što ću da napišem. Ono što me ometa je miris toaletne vode (u daljem tekstu “parfema”) koji mi sa vrata i kose putuje do svih nervnih centara i predela i pregrada mozga u kojima su čvrsto sačuvane uspomene iz Kalabrije i Sicilije, doživljene i stečene tokom tih mojih slavnih mesec* dana učenja italijanskog.

Taj parfem sam, u svrhu najoriginalnijeg suvenira, uzela prošle godine u Taormini. Štaviše, Ana i ja smo u poslednjem trenutku odjurile nazad do parfimerije da ga kupimo jer šta može biti bolje od toga – Acqua di Taormina, proizvedena na Siciliji, u kojoj se prepliću mirisi i arome kalabrijskog bergamota, pomorandže, mandarine, pa onda đurđevka na bazi od mošusa i sandalovine.
Međutim, kad sam ga nanela prvi put nakon kupovine, malo sam se pokajala. Došao mi prejak i blago me gušio. Hladan i svež ali jak, nešto mi uopšte nije išao uz mene tad, čak ni po povratku i početkom tople jeseni.

Ali zato sad ne mogu da se skoncentrišem od njega. Jer me opija i jer me raznosi. Jer u njemu ne prepoznajem samo njegove arome i ekstrakte već osetim ukus sfoljatele ujutru u kafe Marzanu pored škole, osetim miris kafe pomešane sa morskim povetarcem i slanom vodom poslepodne, osetim paradajz kupljen kod ljubaznog Indijca, bosiljak od pre dve godine kupljen kod “one” babe sa Majom za naš prvi ručak, osetim glavnu ulicu Ređa popodne kad upeče i nema nikoga i ono popodne kad je bio pljusak a ja trčala sa upakovanom voćnom salatom /maćedonijom/ i novim kupaćim sa oslikanom baš Taorminom i kad mi je nakon nekoliko grmljavina kasnije ponovo proradio telefon. Sve mi to prolazi kroz glavu i kako ja sad da radim? Što se kaže za parfeme, dočekao je svoje doba, a i ja sa njim i baš mu hvala. Mada, iako je predivan osećaj umeti da proživiš nešto ponovo na osnovu sopstvenih čula i memorije, nije lako podneti, al onda evo bar možeš da napišeš pa se rasteretiš svih tih slika i ispod njih ispisanih emocija.

Stoga još jednom i s ljubavlju prilažem tekst o mom upoznavanju sa Taorminom i okolinom 2014. Prošle godine sam bila užasno nervozna i neraspoložena kad smo išli, a i sam dan je imao više očekivanih i neočekivanih smerova, svima dug i naporan ali u dobrom društvu utoliko lakši i podnošljiviji. I evo skoro godinu dana kasnije, sve ja to ponovo proživljavam jer jedan parfem priziva i govori da je sve bilo prelepo, čak i ono što je bilo ružno. Bez mnogo truda mi izvlači smešak dok glas u glavi govori “jao, ala si TI bogata!”

*mesec dana u avgustu 2014. i nakon stipendije opet u avgustu 2015.

taormina

konzul Novog Sada u Taormini

6. maj 2015. u tri rečenice

Na ovaj dan pre godinu dana je bilo toliko toplo, vrućina letnja bila, već su se nosile haljine i gole noge, znojili dlanovi i potiljci, ja sam bila sluđena i otkazivala sam čas iskreno govoreći učeniku da nisam u stanju da držim čas jer mi se nešto dešava, jer se ovih dana zaljubljujem.

Onda sam otišla kući jer je bakina devojačka slava, posle toga sam uradila šta jedna devojka treba, namestila kosu, obukla omiljeni šorc i majicu, zlatne patike i omiljeni crveni karmin, Continue reading

Za nekoga pustoš, za nekoga sve

Znam jednog Beograđanina koji često vozi iz beogradskog u bački okrug. Konverzacije radi, juče sam ga pitala kojim putem ide za Odžake, pa mi je zadovoljnim tonom ispričao i pohvalio ovaj novi izlaz sa autoputa, tzv. Novi Sad – sever koji izlazi na Rumenački put. Klimam glavom i dodajem da je taj put baš fin.
Kad uslediše uzdasi:

– Au, kako je tuda dosadno voziti! Nema ničega! Pustoš!
Prikrijem šok i ispitam:
– Gde, bre, ka Bačkom Petrovcu?! Je l na isto mislimo?
– Da! Strašno! Nema ničega, nit je naseljeno, sem onog akvaparka, neki park, drveće… Sve ravno, da je bar nekog brda! Prema Futogu i Veterniku je lepše.
– Prema Futogu i Veterniku lepše?? Kakvo brdo?? Ako ti je do brda, imaš eventualno Vršac i celu Frušku goru. I kako, bre, da bude naseljeno, tamo su njive.

Uze da mi objašnjava o smešnoj veličini “brda” u Vršcu i kaže da ulica u njegovom kraju ima viši uspon. Dodao je i da su te njive zapuštene. Ja i dalje u stanju zbunjenosti, ne znam koliko me zeza al mene svejedno dirne ozbiljno. Toliko, da ja evo 36 sati kasnije i dalje razmišljam o tome. Continue reading

Sve je trening

Takav si i to je to, možeš da se nerviraš i ne nerviraš koliko hoćeš. Uvek možeš da gledaš druge i porediš se s njima i pitaš “kako”, “zašto”, i “zašto ne” ali time ništa nećeš trajno rešiti. Jedna krajnost je da ćeš se ogorčiti i prolupati a druga je da ćeš se potpuno smoriti i nedovoljno smejati. Tvoje emocije i tvoji hormoni će i dalje raditi u skladu sa tvojim karakterom. Istina, ponekad ćeš se iznenaditi koliko si jak i indiferentan prema nečemu, al zato će te u nekoj drugoj situaciji potpuno “spucati”, što se kaže. Ali to si ti, takva duša ti je pripala i ja mislim da je to zapravo dobro. Jeste teže jer se više mučiš zbog stvari oko kojih se drugi ne muči ili je imun na mučenje povodom njih ali smatram da, kad se sve podvuče na kraju, ipak ti je bolje što si takav. To što ti je toliko stalo do nečeg što nije materijalizovano i nema opipljivu vrednost je divno. Hej, tebi je stalo do tvoje duše.

Ne bih se menjala ni sa kim. Volim ko sam i šta sam. Trebalo mi je vremena u periodu nakon završetka faksa i ulaska u “svet odraslih” da skapiram da sam to zaista ja i da, upoznavajući ljude iskusnije i starije od sebe uvidim da se sopstvena suština neće promeniti “sa godinama”. I da ni ne treba da se menja. Ako se promenila, to baš i nije dobro, i nije se desilo zbog dobrih razloga… nažalost. Zato sam ja shvatila da treba i, samim tim, rešila da prihvatim sebe, svoju dušu, senzibilitet i tempo i da ih više branim nego prilagođavam.

U poslednje vreme spominjem kako zahvaljujući rasprostranjenim pametnim i pitkim blogovima sve češće možemo da čitamo tekstove koji se bave tim “prihvatanjem sebe” i ohrabrivanjem mirenja sa samim sobom, nasuprot nekadašnjem trendu Continue reading