Oda supi, potaži nisu skupi, aditivi su glupi

Moram reći, ovo punjenje godina nije tako loše kad postaješ pametniji i funkcionalniji nego što si bio. Sve ti lepo i milo od toga, osećaš se kao da imaš neka nova, jača krila. Nisi više mala pilika već sam svoj soko!
A sokoli jedu supe i čorbe, ubacuju u kljun. Nema lenjosti, treba leteti, creva čuvati. Istina, ima dečice koja nisu odbijala supicu jer su roditelji nekako uspeli da je uvedu kao nešto što nije vruća slana tečnost s kojom se smaraš i pirkaš u kašiku umesto da odma navališ na pohovano i pire. Najbitnije je napomenuti da nijedna supa nije kao ona bakina ili mamina, ponekad i tetkina. Ali to nije razlog da se ne jede nijedna druga. Ljudi često pribegavaju supama iz kesice, što se kaže, bolje išta nego ništa. Iako im se sad strašno protivim zbog aditiva, nekada davno sam rado jela posne supice iz kesice, naročito tokom leta, to očas posla napraviš i misliš lepo si jeo supe, u apartmanu u Grčkoj.

Međutim, ako obogatiš svoju kuhinju jednim nedovoljno hvaljenim uređajem – štapnim mikserom, tebi se otvara jedan novi svet, jedan divni povrćni svet prepun potaža i čorbica, koje se kuvaju svega pet minuta duže od ovih iz kesica a sadrže sveže i mokro povrće, umesto dehidrirano i sasušeno, u tragovima. Nažalost, recepti za potaže često sadrže bujon skuvan od najobičnije kockice supe ali uz najmanje pola kile pravog povrća koje ubaciš i tako usitnjeno kašikom pojedeš, mislim da organizam oprašta.

Sve ovo što pišem jeste u skladu sa prvobitnom idejom ovog bloga da pruži super jednostavne recepte za nas kuvare amatere odnosno ljude koji žele sebi nešto da naprave bez mnogo cimanja i pranja sudova.

Potaži su vam upravo to. Kupovina povrća, pranje i seckanje povrća, priprema vrele vode/bujona, dinstanje povrća, krčkanje povrća i na kraju, štapnomućenje tj. blendanje povrća uz “bacanje ključa” finalnog proizvoda tj. potaža. Gotovo, skidaš sa ringle. Treba najmanje jedna a najviše dve šerpe za sve to, i štapni. Druga šerpa ako recept sadrži kockicu supe radi ukusa. Zato sledi nekoliko mojih favorita koje sam pokupila jednostavnom internet pretragom na pravim mestima.

onions, mint, lime, chopping board
Sve što vam treba za potaž od graška, pored graška

Ovu fantastičnu čorbu od celera sam zimus našla prvo u odličnoj knjizi Maje Petrović ali srećom ima je i na sajtu pa kliknite na link. Oduševila me je jer su sastojci i više nego pristupačni a čorba preukusna i ne zahteva kockicu supe! Dakle pojedeš prelepo začinjen luk, šargarepu, praziluk i celer i razvališ se. Podjednako je ukusna i sa lešnicima/uljem od susama i bez, samo je bitno da je koren celera svež i mirisan jer on dominira. Najveća patnja je oljuštiti celer ali jbg.

Mnogo veća patnja je praviti potaž od bundeve ali vredi. Kora bundeve je jako naporna za oguliti ali na pijaci se može naći unapred izrendana bundeva i to taman koliko ti treba za šerpu potaža. U boljim supermarketima se može naći i rendana Frikom bundeva pa da praviš čorbe i pite tokom cele godine.

Pravila sam je više puta zimus, po mamičkinim instrukcijama. U bačvanskom matrijarhatu se ne dodaje krompir kao po restoranima već se jede čorba od onoga što je glavno u naslovu recepta, dakle bundeve. Instrukcije glase ovako: praziluk (oko 10 cm) i par čenova belog luka, pustiti bundevu da se smekša i posle je naliti vrelom vodom ili supom od kockice. Začinjavanje po ukusu, ja volim da je jaka i ljutkasta.

Svi se sećate moje prve savladane čorbe i najjednostavnije za kuvanje: Mamina krem čorba od šampinjona za koju vam čak i ne treba štapni mikser već samo dosta bibera.

Ali jedna posebna fantazija, novootkrivena i novosavladana, jeste potaž od graška sa nanom i limunom/limetom. To sam, sa prženim crnim lukom preko, probala u Pečuju i oduševila se. Gugl je odma izbacio recept baš kakav sam želela odnosno bez krompira i nepotrebnih viškova. Više puta sam pravila i nijednom nisam merila sastojke već po želji i osećaju. Najbitniji je redosled koji je zapravo isti kao kad kuvaš grašak samo ga na kraju izblenduješ mikserom. I nana. Nana je fantastična i stavljam je obilno, u više navrata. Na početku, zajedno sa lukom, nakon dolivanja bujona i nakon što umiksam i ostavim da se krčka potaž za kraj. Limun isto tada ide. Dobudžujte po ukusu i probajte više puta. Ne proceđujem je, volim da jedem tako kašasto i čorbasto. Odlična i sutradan kad se podgreje. Ako imate nanu u saksiji i nađete grašak na akciji, puna šerpa ove čorbe vas ne izađe više od 120 dinara, odokativno.

bowl of pea mint soup
Ukusna je i kad nije ovako savršeno zelena, ne mora čak ni pavlaka za ukras.

Javite mi vaše varijacije, predložite nove i obavezno isprobajte ovo. Uložite u štapni mikser jer stvarno može svašta da radi i vidite da uzmete onaj zajedno sa seckalicom, ima sasvim dobrih npr. Bosch modela za oko 3000 dinara, jaki su i dugo traju.

„Gde su fotke te tvoje hrane”? Slabo ih ima jer retko šta skuvam pre 18 h popodne pa je neuslovno za lepe fotke hrane a kamoli stilizaciju. Pošto više cenim kvalitet nego kvantitet, radije bih iskulirala fotke nego kačila mutne i žute. Još češći razlog je taj da moja glad jedva čeka da navalim pa se fotkanja setim tek nakon što ubacim tanjir u sudoper. Neka vam moje oduševljenje i činjenica da ovoliko pišem o potažima bude dovoljna motivacija da se sami oprobate.

 

Leave a comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s