Konačno u javnost iznosim recept za super brze i jednostavne braunije otkriven davne 2010. na mom najdražem sajtu za “američke” recepte Allrecipes. Sa njega je naravno i recept za čuvene čokoladne mafine, klasične američke palačinke koje ste već probali i pravili. Ove sjajne braunije nisam godinama pravila jer su ekstremno kalorični a nije bilo ni neke potrebe ni potražnje pa ih nisam spominjala.
Takođe, falile su mi fotke koje sad napokon imam i zato – idemo!

Važna stvar: kad tražite recepte na netu, i nađete taj koji vam se najviše dopada i obećava, obavezno iščitajte i komentare ispod njih jer sadrže vredne savete iz iskustva ljudi koji su ga isprobali. Kako sa drugim, tako sam uradila i sa ovim za braunije i došla do još boljih, smanjujući pre svega količinu šećera.

Brauniji su sigurno jedan od najjednostavnijih, najukusnijih a pritom najpraktičnijih čokoladnih kolača. Daće brzu čokoladnu i šećernu infuziju svima koji ga pojedu, brzo i jednostavno se prave, seku se na parčiće, nemaju zahtevne sastojke i mogu da stoje par dana. Odlično.

Pošto pripadam pravcu lenjih kuvara (kuvar milenijalac?), najradije pravim ono što zahteva minimalno isprljanog posuđa i čekanja. Da nisam takva, verovatno bih se do sad proslavila praveći mladenačke torte jer mislim da su torte jedna od najboljih stvari na svetu samo zahtevaju previše vremena, kora, šećera i margarina.

Brauniji koje ćete praviti zahtevaju dosta putera ali šta da se radi. Uvek koristim puter, nikad margarin. Receptić konačno sledi:

Potrebni sastojci:

• 300 g šećera (slobodno i manje)
• 225 g putera
• 45 g kakao praha
• 5 ml ekstrakta vanile
• 3 jaja
• 120 g brašna
• pola kašičice praška za pecivo
• prstohvat soli
• 200 g crne čokolade

Priprema:

Iseckati čokoladu na komadiće da podseća na nezdrave chocolate chips. Prethodno omekšan puter dodati u šećer i ručno umutiti. Postepeno dodavati ostale sastojke po redosledu iznad i ne brinuti što deluje da ima malo smese. Izručiti smesu u podmazan pleh ili još bolje na papir za pečenje, pa dodati komadiće čokolade – proizvoljno i zdravorazumski, uopšte ne mora svih 200 grama ako vam se učini da će biti previše.

Zagrejati rernu na 175 C i peći oko 25 minuta. Gotovi su kad površina počne da puca a krajevi pomalo odvajaju od pleha tj. kolač zgleda kao suva zemlja. Bolji su kad se ne prepeku jer se onda manje mrve.

Originalno se peku u četvrtastom kalupu 9×13 cm ali je smesa dovoljna i za uobičajeni okrugli kalup za čizkejk. Lepše mi je kad se seku na trouglove pa kao neka čokoladna torta uz sladoled od vanile. Četvrtasti su praktičniji, razume se. Bitno je da ni oko čega ne brinete jer ako sledite sastojke biće sve ok, ispeći će se u bilo čemu a stan će vam mirisati na fabriku čokoladnih kolača.

Ruku na srce, nisam probala nijedne druge braunije ali samo zato što mi ovi jednako zadovoljavaju razum, osećajnost i potrebu za čokoladnom infuzijom.

Obavezno mi javite kako su ispali i kakve su bile reakcije. Verujte, ne može da omane.