Pokušavam da se skoncentrišem na rad ali ne vredi dok sad ne napišem ovo što ću da napišem. Ono što me ometa je miris toaletne vode (u daljem tekstu “parfema”) koji mi sa vrata i kose putuje do svih nervnih centara i predela i pregrada mozga u kojima su čvrsto sačuvane uspomene iz Kalabrije i Sicilije, doživljene i stečene tokom tih mojih slavnih mesec* dana učenja italijanskog.
Taj parfem sam, u svrhu najoriginalnijeg suvenira, uzela prošle godine u Taormini. Štaviše, Ana i ja smo u poslednjem trenutku odjurile nazad do parfimerije da ga kupimo jer šta može biti bolje od toga – Acqua di Taormina, proizvedena na Siciliji, u kojoj se prepliću mirisi i arome kalabrijskog bergamota, pomorandže, mandarine, pa onda đurđevka na bazi od mošusa i sandalovine.
Međutim, kad sam ga nanela prvi put nakon kupovine, malo sam se pokajala. Došao mi prejak i blago me gušio. Hladan i svež ali jak, nešto mi uopšte nije išao uz mene tad, čak ni po povratku i početkom tople jeseni.
Ali zato sad ne mogu da se skoncentrišem od njega. Jer me opija i jer me raznosi. Jer u njemu ne prepoznajem samo njegove arome i ekstrakte već osetim ukus sfoljatele ujutru u kafe Marzanu pored škole, osetim miris kafe pomešane sa morskim povetarcem i slanom vodom poslepodne, osetim paradajz kupljen kod ljubaznog Indijca, bosiljak od pre dve godine kupljen kod “one” babe sa Majom za naš prvi ručak, osetim glavnu ulicu Ređa popodne kad upeče i nema nikoga i ono popodne kad je bio pljusak a ja trčala sa upakovanom voćnom salatom /maćedonijom/ i novim kupaćim sa oslikanom baš Taorminom i kad mi je nakon nekoliko grmljavina kasnije ponovo proradio telefon. Sve mi to prolazi kroz glavu i kako ja sad da radim? Što se kaže za parfeme, dočekao je svoje doba, a i ja sa njim i baš mu hvala. Mada, iako je predivan osećaj umeti da proživiš nešto ponovo na osnovu sopstvenih čula i memorije, nije lako podneti, al onda evo bar možeš da napišeš pa se rasteretiš svih tih slika i ispod njih ispisanih emocija.
Stoga još jednom i s ljubavlju prilažem tekst o mom upoznavanju sa Taorminom i okolinom 2014. Prošle godine sam bila užasno nervozna i neraspoložena kad smo išli, a i sam dan je imao više očekivanih i neočekivanih smerova, svima dug i naporan ali u dobrom društvu utoliko lakši i podnošljiviji. I evo skoro godinu dana kasnije, sve ja to ponovo proživljavam jer jedan parfem priziva i govori da je sve bilo prelepo, čak i ono što je bilo ružno. Bez mnogo truda mi izvlači smešak dok glas u glavi govori “jao, ala si TI bogata!”
*mesec dana u avgustu 2014. i nakon stipendije opet u avgustu 2015.
ecikej's Karanfilić 